Три деценије „Гимназијалца”, листа Српске гимназије у Будимпешти и приказ ранијих школских листова

Прошле године је прослављена тридесета годишњица почетка рада самосталне Српске основне школе и гимназије у Будимпешти. Дошло је време да се присетимо и „Гимназијалца”, школског листа наше васпитно-образовне установе на Тргу ружа чији je први број објављен новембра 1993. године. Међу члановима уредништва нашли су се уједно и аутори чланака Лариса Бенчик, Александер Урком, Радован Радошевић, Ермина Бакић итд. Црно-бели лист имао је дванаест или нешто више страница А/4 формата. Не зна се тачно, пошто нисмо успели да пронађемо сачувани примерак. Рађен је компјутерском техником, а штампан ћириличним писмом. Срећом, изглед насловне стране сачуван је у 47. броју (25. новембар 1993.)  „Српских народних новина”. Други број изашао је управо на Ђурђевдан 1994. године, на дан храмовне славе пештанске српске цркве и показује разноврсност садржаја, почев од самосталних написа, па све до фотокопија новинских чланака и црно-белих илустрација.

Пре осамостаљивања Српске школе, у заједничкој Српскохрватској гимназији, у самом центру мађарске престонице, постојала је дуга традиција уређивања школског листа. Када сам ступио у први разред заједничке нам гимназије, почетком давне 1977/1978. школске године, био сам у прилици да читам тадашње новине које су уређивали наши гимназијалци. То је био двоброј листа „Комета” чију је насловну страну красио цртеж ракете која управо напушта земаљску куглу. На четрнаест страница А/5 формата (са текстовима штампаним на десној страни) објављени су двојезични написи и песме (на српскохрватском и мађарском језику) наших средњошколаца. У поменутом листу искључиво се користила латиница. То је био први и последњи број „Комете”, који су уређивали Радован М. Филаковић, ученик IV, и Жељко Петковић, ђак III разреда гимназије, обојица родом из Сантова. Фебруара месеца 1978. године у Српскохрватској гимназији у Будимпешти објављен је нови ђачки лист под насловом: „Наша ријеч”. Главни уредник је био Радован М. Филаковић. „Наша ријеч” излазила је све до краја осамдесетих година, да би њено место доцније преузела „Школска торба”.

Ваља истаћи да се међу члановима уредништава школских листова налазе махом садашњи водећи интелектуалци како код Срба, тако и код Хрвата у Мађарској. А то указује на важност гајења писане речи током средњошколског школовања. Занимљиво је да у поменутом броју „Наше ријечи”, поред песничких остварења наилазимо и на критичке чланке. У „Нашој ријечи” повремено су штампани и ћирилични текстови.

Први број „Школске торбе”, листа Српскохрватске гимназије објављен је, највероватније, крајем 1988/1989 школске године. Чланови уредништва били су Стеван Гал (главни уредник), Андрија Буркуш, Никола Ластић, Ладислав Пировић итд.  Лист је имао чак 32 страна А/4 формата. Рађен је компјутерском техником, али су насловна страна као и наслови рубрика још увек рађени мануелно. Лист је доносио латиничке и ћириличне текстове. Последњи број је изашао пре распада заједничке Српскохрватске школе у Будимпешти. 

Драгомир Дујмов, професор