- Д. Дујмов
Наши награђени матуранти
Ангелики Иванов – „Ђак генерације”
После тринаест година које сам провела у Српском забавишту, основној школи, гимназији, колегијуму и библиотеци „Никола Тесла” у Будимпешти, 11. маја је освануо последњи дан мог средњошколског шоколовања – дошао је дан свечаног опраштања. Била је то кратка, али истовремено и дуга авантура, која се започела још у забавишту. Јако је тешко у неколико речи описати цео тај процес који обухвата период од учења првих слова у првом разреду, па све до задње тачке којом сам завршила писмени део матуре.
Цело опраштање је било један невероватан доживљај за мене. Седели смо на истом дворишту где смо до пре неки дан журили да бисмо стигли на часове, а сада смо гледали и слушали програм оних једанаестака са којима смо блиски другари. Током разних говора и беседа били смо у прилици да се присетимо свих наших лепих успомена и свакодневних тренутака, да би на крају схватили, да је заправо стигао крај. Када сам пустила свој балон, да одлети са осталим балонима, тада сам осетила тежину опраштања. Тај зелени балон није био само симбол мојих гимназијских година, већ моје цело детињство, које је тог мајског дана одлетело скупа са осталим балонима својих вршњака, и то у истом смеру.
Диплома „Ђак генерације” за мене представља једну врсту признања, што ми указује на то да се налазим на добром путу који треба да наставим. Она ће ми заувек представљати нашу гимназију, било где ме води живот.
Јана Шошић – „Ђак проминент”
Осећај који ми је пружен при додели награде „Ђак проминент” је заиста био изузетан. Сав труд, време и креативност које сам улагала у школске активности крунисани су сјајним одликовањем. Изузетна је част била инвестирати у Српску гимназију „Никола Тесла” својим идејама и радом, те и бити примећен и награђен, нарочито у емотивном амбијенту који нас је дочекао на опраштању. Са сигурношћу тврдим да ћу у будућности, са сваким погледом на диплому, доживети повратак у светлу прошлост гимназијалских дана. Врло је тешко опростити се од пријатеља и професора који су ми од првог до последњег дана указивали поверење; делити „Гимназијалац” ученицима након успешно одрађеног броја, слушати утиске, те бити део Еразмус+ програма у многоме су ми улепшали дане у „Тесли”. Овим путем захвалила бих се и свом одељењу, 12/б, и нашем разредном старешини, Лазару Которчевићу, који ће, поред свих успеха и одликовања, ипак бити највреднији део мог школовања.
Кристина Јевђенић - „Грамата Николе Тесле”
Почаствована сам што сам ове године добила престижну награду „Грамата Николе Тесле”. Ово је признање прије свега за мој четворогодишњи труд и рад, и још веће ми је задовољство што сам ову награду управо добила од саме директорке Анице Пандуровић.
Посматрајући сва постигнућа и резултате стечене у Српској гимназији „Никола Тесла”, схватила сам да једино радом, упорношћу и у једну руку континуитетом је могуће доћи до циља, такође и уз безусловну подршку свих професора како у школи тако и у ђачком дому. Покушала сам максимално да искористим све могућности које ми је пружила моја гимназија, али и Будимпешта. Сматрам да је то сваки циљ једног првака који се опредијели да упише Српску гимназију „Никола Тесла” у Будимпешти.
Школа и сама заједница су нас научили да будемо одговорни, самостални, да сами спроводимо и остварујемо многе идеје, приремила нас је и отворила врата за успјешну будућност. Захвална сам на овом јединственом и незаборавном искуству које се само једном пружа у животу.
Сара Павловић - „Дипломa српског представника у Парламенту Мађарске”
Добила сам посебну „Диплому српског представника у Парламенту Мађарске” за добро учење, примерно владање, ангажовање у ваннаставним активностима и допринос школској заједници. Када сам чула своје име на додели, осетила сам огромну част и задовољство. Веома сам се изненадила што сам била прозвана, јер то нисам очекивала. Ова диплома је од великог значаја за мене јер је показатељ мог залагања, труда и свега што сам у претходне четири године учинила као допринос не само школској, већ и целокупној заједници Срба у Будимпешти. На период који сам провела овде у средњој школи гледам као на најлепше раздобље мог живота, јер сам много тога научила. Не мислим само на знање које сам стекла из књига и градива, већ и на оно, исто толико корисно, које стичемо у школи, а нигде није записано. Упознала сам много нових људи и стекла пријатеље за цео живот. Гимназија ми је, такође, пружила могућност да наставим да се бавим кошарком, што ми је било веома битно када сам је уписивала. Била сам део женског школског тима, који је у последње три године освојио једно сребро и два злата. Поред тога, имала сам и прилику да више пута помажем у Амбасади Републике Србије у Мађарској, због чега сам била веома почаствована. Ово су само неке од могућности које ми је школа пружила, а на којима сам веома захвална и које ћу још дуго памтити. Посебно сам захвална и свим професорима у школи и ђачком дому за сваки савет, мишљење, критику коју су ми упутили из најбоље намере и искључиво за моје добро. Хвала свима који су ме подржали и били уз мене ове четири године; због свега тога ће ми Српска гимназија ,,Никола Тесла” остати сигурно у најбољем сећању.
Балинт Ласло Феке – „Дипломa Српске самоуправе у Будимпешти”
Био сам веома изненађен и још више захвалан када сам примио диплому од Српске самоуправе у Будимпешти, коју су ове године доделили први пут.
Посебно сам захвалан овој школи која ме је примила, упркос томе што немам српско порекло. Током година које сам провео овде, сматрам да сам постао пуноправни члан српске заједнице у Будимпешти.
Желео бих да се захвалим свим својим учитељицама, професорима и професоркама који су ми својим безграничним знањем помогли да проширим видике и да боље разумем свет. Не бих био то што сам данас без њихове подршке.
Посебно су ми остали у памћењу Еразмус пројекти, током којих сам путовао на многа нова места и где сам упознао нове људе. Захваљујући Еразмус пројекту обогатио сам се трајним и вечним успоменама.
За мене ова награда није само једно признање, већ и доказ да се труд и упорност исплате. Хвала свима који су били део мог школовања. Признање које сам успео да добијем не припада само мени већ и свима онима који су ме подржавали и веровали у мене.
Антонија Санковић – „Спортиста генерације”
Звање спортисте генерације није мала ствар и могу рећи да сам била изузетно срећна када сам чула своје име управо за ту награду. Ова школа ми је пружила могућност да наставим да се бавим кошарком, спортом који од малена волим и да стекнем дивна искуства. Током четири године три пута смо се такмичили на државном првенству, где је прве 2022. године женски тим освојио сребрну медаљу, а касније 2023. и 2024. године, две године заредом, златну медаљу. То су били веома завидни успеси како за школу, тако и за нас појединачно, али такође само завршни нашег целогодишњег залагања и напорних тренинга. Уживала сам у раду са свим девојкама и тренерима Немањом Томашевићем и Дејаном Младеновићем, заједно смо стварали дивну породичну атмосферу на тренинзима, то су били сати који су испуњавали наше дане након школе и који су нама много значили. Увек смо давале свој максимум и желим да се захвалим свим мојим саиграчицама што су ми улепшале школовање у „Тесли” и увек знале како да направе забаву, али и озбиљно да раде. Захваљујем се школи и наставничком већу што ми је доделила ову награду, велико ми је задовољство и показатељ да су и они видели труд и залагање које сам уложила у школски кошаркашки тим, као и сав труд у школи једнако толико. Памтићу школу и све људе у њој у дивном сећању, научила сам много тога, понајвише о животу што кроз часове, што кроз тренинге и утакмице. Ово је била једна велика животна школа за мене и била ми је част што сам похађала Српску гимназију „Никола Тесла” у Будимпешти и одрасла у њој.
