- Никола Тесла редакција
Наградни излет у Залавар, Кестхељ и Тихањ
Поводом дана матерњег језика у Српској гиманизији „Никола Тесла” је расписан наградни конкурс за илустрацију, у стилу стрипа, неког књижевног дела. Најбољи радови су награђени једнодневним излетом у Залавар, Кестхељ и Тихањ. Укрцали смо се у школски аутобус и запутили се ка Залавару, месту где је некада боравио Методије, један од словенских равноапостола који је са својим братом Ћирилом оснивачем првог словенског писма – глагољице. Са нама су били: заменица директорке Кристина Бекић, професорка Ксенија Сушић Марков и професор у пензији Борислав Рус, као наш водич.
Стигли смо у Залавар, изузетно значајно место за све Словене, а понајвише за нас Јужне Словене. Окупили смо се сви у спомен парку солунске браће Ћирила и Методиј да у част њих и њиховог непроцењивог рада и труда положимо венац. Марко Тишма. ученик 11/ц разреда прочитао нам је предиван текст о животу мисионара Ћирила и Методија и о њиховом раду. Венац су поставили Павле Мацановић, из 11/б и Јована Бандулаја, из 11/ц разреда. Затим нам је професор Борислав Рус испричао још пар занимњивости о двојици солунске браће. Поред спомен-парка налазила се мала мађарска богомоља са паганским елементима. Унутар ње је било направљено дрво на чијем стаблу су били мађарски свеци, а на гранама и лишћу су била исписана имана старих мађарских насеља. Врх дрвета је излазио кроз кров и на њему су се налазили сунце и месец, а изнад њих крст. Иза те прелепе грађевине, осмишљене од стране чувеног архитеткте Имреа Маковеца, налазило се археолошко налазиште. То су биле рушевине византијског храма где су се одржавале прве литургије, и по коме је Залавар првобитно добио име.
Завршили смо обилазак Залавара и запутили се ка граду Кестхељу. На путу до тог градића, у коме се налази дворац Ђерђа Фештетича, чули смо многе културолошке занимљивости о Балатону и његовој околини од професора Борислава Руса.
Стигли смо испред велелепне тврђаве, дворца Ђорђа Фештетича, где нас је професор Борислав упутио у његову историју и културолошки значај. Касније смо, ми ђаци, добили сат времена да истражимо градић и овај предиван замак. Након тих сат времена окупили смо се испред дворца, да га погледамо последњи пут пре одласка, и запутили смо се у Тихањ. По доласку у Тихању пошли смо ка предивном храму са два торња. Дошли смо до бенедиктинског манастира, и сазнали да се у њему чува оснивачки лист Тихањске опатије у којем се налази први сачувани запис на мађарском језику. После обиласка манастира отишли смо да ручамо и још мало да се прошетамо по Тихању. Неки су ручак засладили сладоледом од лаванде, други су уживали у погледу на величанствени, небо-плави Балатон, и сви смо уживали у дивним мирисима поља лаванди. Било је време за полазак. Окупили смо се и кренули пут повратка у нашу лепу Будимпешту. Био је то један забаван, али и исцрпљујући дан, зато су многи заспали на путу назад. По долаку у Пешту разменили смо утиске о овом изванредном дану, знања која смо стекли и научили а такође и лепе успомене које ћемо носити са собом. Ово је једна од најбољих награди које смо могли да освојимо икада.
Ову незаборавну екскурзију организовала је и новчано обезбедила Српска самоуправа у Зуглоу на челу са председницом Ксенијом Сушић Марков.
Ања Танасковић и Јована Бандулаја 11/ц
АНТРФИЛЕ
Ћирило и Методије – „словенски апостоли”
Константин (касније Ћирило) и Методије су браћа из Грчке, из околине Солуна. Својим радом утицали су на културни развој Словена, те су зато добили назив. Ширили су хришћанство и писменост у 9. веку међу словенским народима. Византијски цар Михајло III послао их је 863. године у Велику Моравску на позив кнеза Растислава. Њихова мисија је била да шире учење о хришћанству међу словенским народима на њиховом језику. Како би ову мисију испунили, Ћирило је са својим помоћницима саставио прво словенско писмо - глагољицу. Након овога су књиге за богослужење преведене на дијалекат Јужних Словена који су живели у околини Солуна. Мисија је отпочела 863. године и у самом почетку су имали велики отпор од германског свештенства који су желели да шире хришћанство на латинском језику на тим просторима. Након што су били протерани из Велике Моравске, браћа су наставила своју мисију у Панонији. Залавар био је центар њихове активности у Панонији. Управо у овом граду су Ћирило и Методије боравили и успешно ширили писменост и хришћанство. Овде су пронађени бројни фрагменти керамике с глагољским натписима, што указује на присуство солунске браће на овим просторима.
Њихова мисија је била основа за повезивање словенских народа.Године 867. морали су да отпутују у Рим да би оправдали свој рад пред папом, који им је одобрио служење на словенском језику. Током боравка у Риму Ћирило се разболео и преминуо 14. фебруара 869. године. Након овог догађаја Методије се вратио у Панонију, а затим у Велику Моравску под титулом моравско-панонског архиепископа. Поново је наишао на отпор германског свештенства и под оптужбом да је изазвао јерес, заточен је у Регензбургу. Ослобођен је 873. године и папа му је дозволио да настави свој рад. Методије је преминуо 6. априла 885. године, а након његове смрти германско свештенство уништава словенску црквену организацију у средњој Европи протеривањем, заробљавањем и убијањем ученика солунске браће. Методијеви ученици, Климент и Наум успели су да побегну на Балканско полуострво, у Охрид, и да наставе рад.Иако се мисија Ћирила и Методија суочила са многим изазовима, њихов рад је од неизмерног значаја за све нас. Њихова посвећеност ширењу хришћанства, превођењу верских књига и ширењу писмености међу словенским народима поставила је темеље за даљи развитак словенске културе и језика, остављајући упечатљив траг у историји.
Марко Тишма, 11/ц