Сви путеви воде у Праг

Свакоме би требало одредити да путује, с времена на време. Чак и више, да никада не застане дуже него што је потребно. Наш дугоочекивани пут у Праг уследио је одмах након пролећног распуста, с тога смо се једри и одморни могли препустити новим авантурама и свему лепом што нас је очекивало.

Организација овог пута је била захтевна, и изискивала је упорност, труд и сталне преговоре, којима су се наши професори једно време посветили. Веселу групу професора чинили су Светлана Чемерикић Кучера, Весна Седлачек, Бојан Белић и Наташа Кривокапић.

Још је био мрак и од дана се није видео ни трачак светлости, а ми смо већ намештали ранчеве испод седишта пребројавајући се. Пут је био миран, и већ када смо се пробудили Праг је био пред нама. Одмах након уласка у град могли смо приметиту приградске куће, лепе и добро очуваних фасада са пуно зеленила. Само пар минута касније стигли смо до хотела, испред којег нас је чекао водич, пријатна бакица, која нас је у наставку обиласка на српско-чешком упознала са градом. Без сувишног задржавања у хотелу, кренули смо ка центру града. У прашко јутро улице су биле пуне. Пражани и бројни странци некуд журе, или седе по осунчаним парковима.

Професори и ученици Српске школе у центру Прага

Праг, злато хришћанске културе, мистика средњег века и велелепност барока. Са својих 18. мостова на обалама Влтаве лежи и вековима одржава епитет „Златног” града или „Града чија ће слава дотаћи небо”. Прва дестинација којој смо се упутили био је Прашки дворац или Прашки храд, један од највећих средњовековних замака на свету, надограђиван и уређиван током векова. Темељи задивљујућих Храдчана постављени су у 9. веку, за време оснивача чешке династије Пшемисловића, како ми волимо да кажемо. У 10. веку је служио као седиште чешких принчева и краљева, те касније прашког бискупа. Своје најсјајније и најзлатније дане, Прашки храд је имао за време чувеног Карла IV, будући да је тада био престоница велике империје Светог Римског Царства. Током времена додате су му разне грађевине попут опчињавајуће готске конструкције катедрале Светог Вида, примера неизрецивог умећа мајстора архитектуре, декора и витража, коју смо такође посетили. Након дугих векова употребе и напуштања Прашког храда, као седишта земље, прашки дворац је данас седиште чешког председника и најважнији културни споменик баштине Чешке Републике. У њему се и дан данас чувају драгоцености чију је вредност вероватно немогуће проценити, историјски документи и драгуљи чешке краљевске круне.

Ухвативши прави тренутак, присуствовали смо смени страже на западном улазу. У овом делу града, знаменитог за целу чешку нацију скупљене су све успомене овог народа. Можда је злато на прашким куполама избледело, но град стотину торњева, стотину светаца и капија идаље очарава звуцима забављача на Карловом мосту, одјецима корака по калдрмисаним улицама и звонким акордима хиљада кристала прашким дворанама и сувенирницама.

Прошавши кроз Малу Страну, спустили смо се до обале Влтаве и у малим шармантним уличицама испред музеја Франца Кафке наишли на покретну фонтану двојице мушкараца, затим на древну воденицу па и до чувеног зида Џона Ленона. Иако Ленон никада није боравио у Прагу, он је својевремено представљао известан симбол слободе, која овде није постојала током комунистичког режима. Након што је убијен 1980. неко од младих бунтовника је баш на овом зиду нацртао његов лик уз пратеће графите, који пркосе власти. Иако је комунистичка полиција упорно покушавала да префарба зид, нови графити су изнова ницали приказујући цвеће, стихове и Ленонов лик. Након сликања код овог зида запутили смо се ка Карловом мосту, вероватно најзначајнијој атракцији Прага. Овај мост је опчињавајућа камена готска структура, која повезује стари део Прага и такозвану Малу Страну, на путу ка тврђави Храдчани. Саграђен је у давном 13. веку, по наређењу једног од владара најзаслужнијих за велелепност средњевековног Прага, Карла IV, краља тадашње Бохемије и Светог Римског Царства. На обе стране моста уздижу се готски торњеви, са којих је могуће сагледати град и реку Влтаву. Не могу промаћи чудесне барокне скулптуре које красе обе стране моста; то су статуе свих важних породица и донатора који су учествовали у грађењу Прага, као и религијске и легендарне личности. Једна од њих је статуа Јана Непомука, чешког свеца мученика, којег је краљ Вацлав бацио у Влтаву. На самој статуи налази се малени рељеф бебе бачене у реку, која симболизује смрт овог светитеља и испуњава жеље ономе ко је додирне. Како Пражани кажу, Јан из Непомука не испуњава материјалне, већ чисте, духовне жеље. Помислих, можда би било лепо пожелети поново се вратити у овај град! У мору туриста било је тешко држати корак са чувеним „цветићем”, знаком који је водич носио ради лакшег уочавања у граду. Прешавши мост упутили смо се ка старом делу града, односно ка Астрономском сату. Поред нас остајали су дућани блиставих излога са кристалним предметима. Бокали, тањири, вазне, пепељаре, фигуре од порцулана, чајници..све то је као неки сјај тражило да се додирне, изазива звук, онај кристални звук што се претапа у мелодије старог Сметане, чувеног композитора, чија Влтава нестварно тече у валовима мелодија над правом, мирном реком.

Такав је Праг. Необавезан је да му се дивимо, скоро ноншалантно леп и стар, можда леп, зато сто је стар, јер ничег лепог у новим улицама и стамбеним блоковима нема. Пробивши се кроз уске улице Старог града дошли смо до астрономског часовника на згради старе градске већнице на Староместским намјестима, Старом градском тргу. Свакога сата се стотине туриста из целог света окупи испод овог велелепног здања, са спремним камерама и фотоапаратима, како би забележили процесију дванаест апостола, приказа на самом сату и фигуре Смрти, који су саставни део овог величанственог механизма. Чувени Астрономски сат дизајниран је, још давне 1410., у време краља Вацлава. Астрономски сат је састављен од три савршена механизма који у сваком тренутку показују тачно време, владавину зодијачких знакова и положај небеских тела.

Следећих пар сати провели смо слободно, шетајући кроз град. Позитивна енергија коју преноси атмосфера овог града захватила нас је чим смо дошли и није нас напуштала за сво време које смо провели у Прагу. Топот копита на Староместским намjестима, задимљене тезге које маме врућим и зачињеним кобасицама, куваним вином и чешким кнедлама, те безброј ушушканих пивница, само су неке од слика које су нас анимирале до краја дана али и током следећег. Обилазак за тај дан био је готов, па смо се преко трга Светог Вацлава кренули враћати у хотел. Модерно опремљен хотел, довољно широк и велик за групу неуморних гимназијалаца био је савршен за одмор. Вратили смо се видно уморни, али задовољни и освежени свиме што смо доживели тог дана. Изјутра смо рано доручковали и упутили се ка граду. Слободно време за шетњу је и у овај дан употпуњено лепим, мало свежијим даном. На Астрономском часовнику, месту окупљања, одзвонио је пун сат и апостоли су извели своју уобичајену променаду; зраци Сунца су обојили камене зидине катедрала, цркава, синагоги разливајући се у хиљаду боја. Поред торња старе градске куће, на тргу дижу се Црква Светог Николе и Тинска катедрала, велелепна романичка и барокна здања. Мистика овог трга употпуњена је гигантским спомеником националисте Јана Хуса. Седећи на овом тргу, размишљала сам како се у овом граду прошлост потпуно уклопила у модеран начин живота. Ова два су толики испреплетана да уз звуке рока може да вам се учини да чујете звекет мачева и топот коња. Након још једног дана испуњеног обиласком овог вечног града, задовољни али и уморни вратили смо се Будимпешту. Сумирајући утиске са пута рекла бих да је Праг дестинација за тело и душу, он храни знатижељу и снове невероватним призорима, а окрепљује шареноликом понудом квалитетних производа, добрим пивом и храном, управо зато ћемо сви жељно ишчекивати прилику да се овом граду поново вратимо. Смисао је у сталној промени, промена као борба са супротности. Баш зато, путовања су прототип за ту промену, јер се стално дешава нешто ново, невиђено. Предложићу Вам још и то да не идете као туриста, већ као путник, јер туристи не знају где су били, а путници не знају где иду. Жељно ишчекујући нове авантуре.

Пут у Праг финансијски су потпомагале Српске народносне самоуправе I, VI и XIX кварта.