ПЕДАГОШКИ ФАКУЛТЕТ ИЗ ЈАГОДИНЕ У ПОСЕТИ НАШОЈ ШКОЛИ

У посети Српској школи „Никола Тесла“ у Будимпешти ових дана су били професори и студенти Педагошког факултета из Јагодине. Домаћин им је биo Српски педагошки и методолошки центар из Будимпеште и Српска школа „Никола Тесла”.

Циљ ове посете је био обилазак српских школа у Баји, Будимпешти, Бекешчаби и Батањи, размена искустава и успостављање сарадње. Делегацију гостију су чинили професори и студенти са факултета педагошких наука Универзитета у Крагујевцу, факултета у Јагодини: декан проф. др Виолета Јовановић, продекан за наставу, проф. др Илијана Чутура, продекан за науку проф. др Емина Копас-Вукашиновић, доц. др Маргит Савовић, доц. др Снежана Марковић, доц. др Марко Ђорђевић, доц. др Биљана Стојановић, као и студенти Ђорђе Богдановић, Марија Николић, Јелена Патричевић и Теодора Ранђеловић.

Првог дана боравка у Будимпешти, у току преподневих сати, директорка Српске школе и гимназије „Никола Тесла“ из Будимпеште др Јованка Ластић у школској библиотеци је поздравила госте и упознала их са радом и историјатом српског школства у Мађарској. Показала им је сајт школе, објашњавала документа и прилоге који се налазе на њему и успут одговарала на постављена питања присутних. Васпитачи који су били заинтересовани за рад у вртићу, отишли су у просторије српског вртића како би присуствовали занимању, а остали професори и студенти који су желели да присуствују часовима почетног читања и писања распоредили су се у неколико група: у 1. разред код учитељице Катарине Весић-Вујаковић, 4. разред код учитељице Весне Чаплар и у 5. разред код професорке Оливере Младеновић-Мунишић како би присуствовали часу музичког васпитања.

После преподневних огледних часова и ручка у Српској школи на Тргу ружа, професори и студенти из Јагодине, пошли су са својим домаћинима у Сентандреју, циљну тачку велике сеобе Чарнојевића, град симбол Велике сеобе и доласка српског живља на ове просторе. Време их је послужило, па су провели дан у шетњи каменитим уским уличицима и бар на тренутке успели да осете и удахну дух прошлости. Обишли су све историјске споменике: Вуков споменик, трг, цркву, музеј и прошетали до Дунава и уживали у дружењу, позлаћеној јесени и дивном времену које су имали. Већина њих је први пут у посети Сентандреји и тиме су и импресије и доживљај самог града били већи.

Сутрадан је организована посета Српској школи у Ловри, која је подружница школе „Никола Тесла“, као и обилазак цркве Пренос моштију Св. Оца Николаја. У Српској школи у Ловри, госте је поздравила и пожелела им добродошлицу учитељица Софија Иванов и на непосредан начин, присутнима у неколико реченица представила место у коме се налазе:

- Ловра је врло мало насеље које има три паралелне и једну попречну улицу. Нема ни 300 становника, а све нас је мање и мање и нико не зна шта доноси будућност. Некада је ово место било је пуно Срба, али сада има све више Мађара. То се види и по саставу деце у нашој школи у Ловри. Ово је мало село, па је нормално да је и ова установа мала. Некада смо припадали Ловранској самоуправи, а сада Самоуправи Срба у Мађарској и лепо је што смо заједно.

Софија се кроз причу присећала и свог детињства и чињенице да је и она сама, као и колегинице са којима ради, некада била ђак ове школе. И многе генерације су изашле одатле и постале људи. На питање присутних да ли у Ловри постоји и мађарска школа, одговара да је некада постојала, али како се број становника смањивао, тако су власти требале да одлуче коју школу ће затворити, а коју оставити да ради. Пошто је у то време већинско становништво било српско, логично је да је српска школа остала отворена. Софија је искористила прилику и да најави прославу која ће се одржати 25. новембра у селу, а која је у ствари 260-годишњица како у Ловри постоји српска школа. О дубоким коренима и дугом битисању српског живља говори и чињеница да је српска црква у том месту, 2014. године прославила 300. годишњицу постојања. Гости су након упознавања и дружења имали прилику да присуствују часу у 1. разреду на коме су ђаци вежбали читање, а присутни су могли да виде како се то ради у Ловри. Непознате госте су дочекале широм отворене окице малишана, од којих неки нису разумели питања постављена на српском језику, али као лепо васпитана деца, културно су сачекали да им се преведе питање, па да одговоре. А та култура се учи.

За ових пар сати дружења, сви су се толико добро осећали, да су понешени емоцијама, пожелели да се ова сарадња продуби и настави. Дефинитивно нешто постоји у човеку што се активира када се дође у овакву ситуацију и окружење, па гости сами предложише „да дечица одавде доћу код њих у госте и сместе се на 7 дана код својих вршњака да уче језик и да се друже“. Емпатија је била обострана. Ловрани, познати као топли и добри домаћини, својом непосредношћу одмах освојише срца гостију из Јагодине, па на тренутак и сузе заискрише у очима и једних и других. Декан Педагошког факултета у Јагодини проф. др Виолета Јовановић, каже да је ово ново искуство за њих који долазе из унутрашњости. Сасвим је друга димензија видети како људи овде живе и како се боре.

- Та национална припадност је тако јака да ви опстајете овде толико дуго, а да немате никакву конкретну јаку системску подршку за то.

Сви се се сложили да овде постоји нека потреба да се очува идентитет, култура, језик и вера.

Ловрани су са осмехом испратили госте и позвали их да свакако дођу поново. А гости су наставили пут Батање, као завршне тачке овог путовања и отишли насмејани и задовољни, са пуно добрих вибрација и осећања. На пролеће је свакако у плану нова посета, када ће просветари из Јагодине, поред Баје која мора бити обухваћена, доћи и у Будимпешту и потрудити се да један цео дан проведу у Ловри и да ово ново пријатељство напредује и јача.