Пештански ђаци положили венац крај Вукове бисте

Обележен рођендан реформатора српског језика

Сваког 6. новембра, на рођендан Вука Стефановића Караџића, ученици 9. разреда Српске гимназије „Никола Тесла” у Будимпешти одлазе у будимски Табан и полажу венац код бисте великог реформатора српског језика и сакупљача народних умотворина.

То су учинили и ове године, у пратњи Кристине Бекић, шефа актива професора српског језика и књижевности и разредних старешина Мирјане Трагор, Ерике Котхенц и Изабеле Данко. Они су код споменика, испред гостионице „Код златног јелена”, некадашњег стецишта српских интелектуалаца, прочитали своје саставе о животу и раду овог великог културног прегаоца. На крају кратког, програма положен је венац крај Вукове бисте.

Победник полувековне језичке борбе

Вук Стефановић Караџић је био велики просветитељ српског народа. Његова дела су дубоко урезана у нашу историју и културу. Сматрам га највећим бунтовником у нашој културној историји, јер је био вођа готово пола века дуге борбе за српски језик и књижевност. Када је у питању овакав великан, тешко је издвојити његове заслуге. За мене је ипак најзначајније то што је био реформатор и борио се за увођење живог говорног језика уместо славеносербског. Такође, он је заслужан за стварање писма упрошћеног до савршенства, са непоновљивим складом између гласовног и словног система (један глас – једно слово). Он је као великан поштовао друге људе и њихово стваралаштво, а и он сам је био поштован од других. Вук је у свом дугогодишњем реформаторском раду користио већ познату реформисану азбуку Саве Мркаља, идеју о слову „ћ” Милована Георгијевића Милованова, Аделунгово правило о фонетском правопису, и у свим својим делима је јасно наводио од кога је шта преузео. Поштовање његових савременика, попут браће Грим и Гетеа, остало је забележено. Велики Гете је рецитовао стихове српских епских песама Вуку да би доказао како је познавалац и поштовалац његовог дела. И Србија му је одала почаст тридесет и три године након његовог упокојења, када су Вукови посмртни остаци из Беча премештени у Београд и сахрањени у порти Саборне цркве, уз мошти великана српског просветитељства Доситеја Обрадовића.