Матурска екскурзија

Италија, та дивна Италија, коначно је и нас примила у госте. Након дванаесточасовног пута, стигосмо на наше одредиште. Нисмо журили, а и што бисмо, на екскурзију кренусмо да уживамо!

Италија, та дивна Италија, коначно је и нас примила у госте. Након дванаесточасовног пута, стигосмо на наше одредиште. Нисмо журили, а и што бисмо, на екскурзију кренусмо да уживамо! Одмах се морам захвалити Анталу, нашем дивном возачу, који је бринуо да ми безбедно стигнемо до одредишта, без обзира на то да ли путујемо два сата, или, пак, дванаест. Пређосмо и наплатне рампе, мало смо се мучили, али нема везе, ипак смо успели. У нашој екипи, поред обавезних професора, имали смо и водича. И то каквог! На страну то што смо бежали од пепела његових цигарета који је летео на све стране, ипак смо и нешто ново чули. Мислим да нико од матураната неће заборавити Centro Storico (или, како смо ми то навикли да чујемо, ћентро сторико).

Видесмо Венецију (добро прођосмо, није се осећала и није била поплављена, чега смо се сви плашили), Сан Марино, Верону, Падову и Трст. У путу ка Италији нам је изостала посета Љубљане, али, шта ћемо, затворише град због неког кроса! Мислим да они који нам нису дозволили да уђемо у град нису знали да смо ми битнији од учесника кроса, али морамо им опростити ту грешку. Сваки град је диван, сваки град има своју причу и своју душу. Хм, који град издвојити по лепоти и посебности? Мислим да је то немогуће. Венецију памтим по Тргу светог Марка, вожњи гондолом и предивним маскама које су итекако познате. Сан Марино, државу унутар Италије, памтићу по мирноћи и свим продавничицама на чијим је излозима обавезно било истакнуто tax free (по нашем, без пореза). Верона и Падова у истом дану, два града из којих утиске не могу речима описати, морате видети да бисте схватили колика је то лепота! Наравно, Верона и Јулијина кућа, чак и говорнице помоћу којих можете позвати Јулију. Падова и предиван трг! Али ипак, овако речено не вреди ништа, то се стварно мора видети! Трст, исто прича за себе, српска црква енормне величине! Ето, никако не могу издвојити неки град.

Неки ће памтити провод у дискотеци тик поред хотела, неки не. У сваком случају, иако помислисмо да у Лидо ди Јесолу (месту нашег хотела) нема живог човека, у дискотеци се сретосмо са групама из Београда, Белгије, Шпаније. Али, и даље нисам сигурна да ли људи заправо живе у том месту. Ух, не смем заборавити плажу у Лидо ди Јесолу. Неки су је посетили дању, неки ноћу, али мислим да би се сви са мном сложили у једној ствари-предивна је! Ја је видех ноћу, по месечини. Песак и море, ништа лепше!

Све у свему, могла бих свашта још написати, али мислим да је то непотребно. Верујем да су многи чули наше доживљаје са екскурзије. По мени, екскурзије коју ћу памтити.