Као и сваке године, почетком новембра, поводом годишњице рођења великог реформатора српског језика и ћирилице, ученици Српског образовног центра „Никола Тесла” у Будимпешти одали су почаст Вуку Стефановићу Караџићу (1787–1864), полагањем венаца код његове бисте у будимском Табану.
Ову лепу традицију негују ученици четвртог разреда основне школе и ђаци деветих разреда гимназије. Ученици четвртог разреда, предвођени својим учитељицама Мирјаном Ковач и Јасмином Аџић, посетили су споменик Вуку Стефановићу Караџићу на Табану, са жељом да на овом аутентичном месту осете дух времена у којем је извесно време бравио и велики реформатор српског језика и писма. Посебно ваља споменути есеј о Вуку, које су припремиле ученице Мила и Ана Сремчевић.
После кратког програма посвећеног Вуковом животу и раду, ученици су положили венац испред споменика, одајући почаст човеку који је оставио неизбрисив траг у српској култури.
Вук Стефановић Караџић био је реформатор српског језика и правописа, као и утемељивач савременог књижевног језика. У реформи српске ћирилице руководио се чувеним начелом немачког лингвисте и граматичара Јохана Кристофа Аделунга (1732–1806): „Пиши као што говориш, читај као што је написано.” Захваљујући његовом преданом раду, српски књижевни језик постао је једноставнији, разумљивији и ближи народу.
Посета је протекла у пријатној и поучној атмосфери. Ученици су понели лепе утиске и стекли нова сазнања о Вуковом животу и делу, али и о значају очувања културне баштине.
Недуго потом, на Табан су стигли и ученици деветих разреда, који већ више од две деценије, управо на дан Вуковог рођења – 6. новембра – у пратњи својих професора долазе на ово знаменито место. И овога пута су, у складу са традицијом, код бисте неуморног сакупљача народних умотворина, реформатора српске ћирилице и утемељивача савременог књижевног језика положили венац у знак поштовања и захвалности.
Тог сунчаног новембарског јутра представници одељења 9/а, 9/б и 9/ц – по десет ученика из сваког одељења – окупили су се у пратњи својих професора српског језика и књижевности, Драгомира Дујмова и Радивоја Галића, испред чувене гостионице „Код златног јелена”, некадашњег стецишта српских интелектуалаца у 19. веку.
Вуков споменик, дело београдског вајара Небојше Митрића (1931–1989), постављен је на овом месту 1987. године, заслугом Стојана Д. Вујичића (1933–2002). Од тада представља једно од значајних места српске културне баштине у Будимпешти.
Након полагања венца, професор Драгомир Дујмов обратио се ученицима и говорио о историјату Табана, некадашње српске вароши, као и о вези Вука Стефановића Караџића са Будимом и Пештом током прве половибе XIX века, човека који је својим стваралаштвом поставио темеље савремене српске културе и модерне писмености.
Потом су ученици посетили и спомен-обележје на месту некадашњег српског православног Саборног храма, који је првобитно био посвећен Светом Димитрију Чудотворцу, а касније Силаску Светог Духа на апостоле. О историјату ове некада велелепне српске светиње укратко је говорио професор Дујмов, подсетивши ученике да је храм срушен у време комунистичког једноумља, поводом прославе Стаљиновог седамдесетог рођендана.
Д. Д.
*

Васко Попа
Вук Караџић
Хрома војска корача
За својим троногим војводом
Преко Тршића и Беча
И даље куд год има света
Пали ватре по језику
Који нас из мртвих виче
И међусобно братими
Сакупља наше расуто сунце
По убогим кућама и речима
И на високу планину га пење
Отвара нам очи и уши
За песму и за причу
Да се не уплашимо од свога гласа
И свуда где стигне
Оставља нам по једно слово
Да нам се кућа не угаси
*








