Уочи празника Дана државности Србије, 14. фебруара, у Српском образовном центру „Никола Тесла” у Будимпешти приказан је изузетно занимљив програм. Ове године професори наше гимназије на Тргу ружа одлучили су да ће главни актери прославе бити они сами. Главни иницијатори били су професори Јована Вечић, Невена Богићевић и Ален Нађ, шеф актива за предмет историја.
nn
Ова важна манифестација је и овај пут одржана у сали за физичку културу. Декорацију је и овај пут урадила професорка ликовне уметности Анита Шухајда. Мото овогодишњег обележавања Дана државности Србије био је: „Ој Србијо врело гвожђе, ковао те Карађорђе”. На самом почетку програма хор гимназијалки под диригентском палицом професорке Оливере Мунишић отпојао је српску националну химну „Боже правде”. Одмах потом професорка Верица Симић окупљене је упознала са значајем великог хришћанског празника Сретења Господњег, који се прославља на четрдесети дан од Божића.
nn
Затим је професорка Јулија Младеновић говорила о почетку Првог српског устанка који је избио управо на Сретење 1804. године у Орашцу.
nn
Потом су на сцену ступиле професорке Јована Вечић и Невена Богићевић. Обе су веома сугестивно рецитовале чувену песму Доситеја Обрадовића „Пјесна на инсурекцију Сербијанов Сербији и храбримјеја витезовом и чадом и богопомагајемому их војеводи господину Георгију Петровичу посвећена” познатију као „Востани Сербије”.
nn
После Доситејеве буднице, која се иначе сматра првом српском химном, уследио је наступ хора наше гимназије који је овом приликом извео у народу негда радо певану песму: „Ој, Српкињо буд’ орна!” из опере „Кнез Иво од Семберије” чувеног композитора Исидора Бајића, некадашњег студента Музичке академије у Будимпешти.
nn
После лепо изведене песме уследило је велико изненађење за окупљене ученике и просветаре. Наиме, на сцену су ступили професори Ален Нађ, Радивој Галић, Митар Кркељић, Давид Марић, Алекса Милић, Ненад Барановски и Кристијан Енги, обучени у одећу српских устаника из 1804. године. Они су веома занимљиво и живописно приказали сабор народних старешина у Орашцу, у Смедеревској нахији, на којем је изабран за вожда устанка Карађорђе Петровић. Професори су заслужено пожњели френетичан апалуз задовољне публике. У улози наратора биле су Јована Вечић и Невена Богићевић.
nn
Организатори програма потрудили су се да унесу и мало хумора у празничну атмосферу. Сцена се за тили час претворила у у средњошколску учионицу где је млада колегиница Милица Милисављевић у улози професора упознавала помало несташне гимназијалке са епохалном важношћу Првог српског устанка и са значајем посве модерног Сретењског устава из 1835. године, чији је састављач био Димитрије Давидовић, родом из Земуна. Ролу гимназијалки су веома симпатичино извеле професорке Изабела Данко, Драгана Васић, Ерика Котхенц, Андреа Мештер и Зорица Панчић. После хумористичне, али истовремено и поучне сценске игре препуну салу запљуснуше дирљиви стихови Васка Попе, инспирисани Карађорђевим устанком. Горе наведене професорке Изабела, Драгана, Ерика и Андреа веома су импресивно дочарале лепоту Попине поезије.
nn
На крају изузетно лепо осмишљеног и приређеног програма хор је уз пратњу хармонике Андрије Мартиновића, клавира Уроша Тишме и даира Тадије Иванице и групе професора свечано и емотивно отпевао популарну песму „Знаш ли одакле си сине” („Ово је Србија”), дело музичара и песника Николе Грбића, посвећено његовом прадеди који је погинуо у Мојковачкој бици јануара 1916. године.
n
