За годину, десет, педесет а и још коју више, са истим, једнако јаким емоцијама, враћаћемо сећање на путовање, ове 2022. године. Време неће брисати авантуре и успомене, већ ће им додати ноту носталгије и ону чар коју поседује само матурска екскурзија. Осим безброј фотографија на инстаграмима, тек неколико речи послатих порукама увек брижним родитељима, у сваком ученику, путнику, спакована је ризница прича.
n
Тек што је зора прешла у јутро, напустили смо још сањиву Будимпешту у правцу Чешке. Уз Дунав, узводно, попречила нам се незаобилазна Братислава, једини главни град на свету који се налази на граници три државе. Различити архитектонски стилови савршено су спојени један до другог, баш као ми у аутобусу. Дах нам је одузео импозантан дворац, Братиславски замак, смештен на брду изнад Дунава, баш као круна словачке престонице. Са Главног трга у Старом граду, осим укуса топлог капућина, понели смо „селфи” са бронзаном статуом Наполеоновог војника.
Пут нас је даље водио ка „Срцу Европе”, ка граду који је једнако удаљен од свих њених граница, ка Прагу, главном и највећем граду Чешке. Признајем да је утисак који оставља много више него што смо очекивали, па ће му сходно томе бити посвећено неколико посебних реченица. Све у свему, на крају дана смо се осећали као у романтичном филму: доручак у Мађарској, ручак у Словачкој а вечера у Чешкој.
n
Лепо време и још лепше расположење пратило нас је наредних дана. Препун изазова, на на обалама реке Влтаве и низу од девет брда смештен је град који одузима дах. Краси га мноштво религијских грађевина, замкова, палата, музеја, паркова, фонтана, мостова и интересантних улица. Вековима се развијао и ширио, али брижно чувајући прошлост, успомене и стилове. Са брда Храдчани, још од деветог века, улива страхопоштовање Прашки дворац. Званично је највећи древни дворац на свету и резиденција чешког председника. Посебна атракција је смена председничке гарде на сваки сат у току дана. Најдоминантнија је катедрала светог Вида чији се торањ види из свих делова града. Некада Камени, данас Карлов мост, дуго једини мост преко Влтаве, повезује Прашки замак и стари град. Тридесет статуа даноноћно подсећају на свеце, великомученике и доброчинитеље мешајући се са туристима, бројним сликарима и трговцима. Носи га шеснаест камених лукова а легенда каже да ће они који се пољубе испод великог лука остати заувек заједно. Да ли је неко од наших парова окушао срећу, није нам пријављено.
n
Прошетали смо али и почастили на једном од главних градских тргова. Венцеславов трг је пословни и културни центар Прага на чијем се почетку налази Народни музеј познат по изузетним поставкама и опремљености. Било је помало чудно уживо стајати на месту о ком смо имали имагинарну слику само из лекција из историје. Баш на овом тргу су се одиграли бројни историјски догађаји а 1989. године је био центар „плишане револуције”.
n
Из бајковите атмосфере града у савремен свет вратила нас је „Зграда која плеше”. У самом центру Прага, интересантног изгледа и несиметричне архитектуре, амерички архитекта Френк Гери је овом необичном грађевином поставио архитектонску загонетку.
n
Могли смо још данима да истражујемо Праг, па опет би остало много тога што нисмо стигли да видимо, осетимо и пробамо… Некако са осећајем недовршености морали смо даље. Чекао нас је град барокног стила, Чешке Будејовице. Незаобилазни је био и Чешки Крумлов, један од најочуванијих старих градова у Чешкој. Памтићемо и Карлове Вари, једну од најпознатијих бања у целом свету. Изузетно очувана архитектура уоквирена је прелепом природом на околним брдима. А ми смо своје матурско путовање уоквирили посетом пивари Будвар.
n
Позната по својој култури, књижевности, филму, спорту, писцима, режисерима, ипак је у свету Чешка можда најпознатија по свом пиву. Имали смо прилику да испратимо процес производње једног од најпознатијих пива на свету „Budvar Budweiser”. Наравно, ова прича не би била потпуна без дегустације. Наше стручно мишљење: лаганог укуса са слабијом нотом газираности.
n
И када смо се већ дотакли опуштања и забаве, ред је да споменем и оне тренутке које смо мање више сами организовали, онако како доликује, тинејџерски. Не бих вам откривала детаље али „наших пет минута” трајало је до јутарњих сати. Поприлично добар провод али то смо ми, генерација 2019 – 2023. Другачије и не умемо.
n
Лагано смо се преко Беча враћали у свакодневни живот и обавезе. Чекала нас је Будимпешта, наша Српска гимназија „Никола Тесла” на Тргу ружа и време да се уозбиљимо. Али, лако је то рећи. Тешко је потиснути сву лепоту, све слике, еуфорију путовања и пребацити их у успомене. Некако имамо жељу да са свима поделимо утиске и да изнова препричавамо сваки тренутак. И то ће трајати још дуго, дуго… „Зато што се права путовања, као и праве љубави, никада не завршавају” (Пико Љер)
n
